Moja Barbika
Misli, opet, ka njoj plove,
rekom prošlosti bez povratka,
lepe trenutke u mutnom love,
kad bila je sa mnom devojka k'o lutka.
Plavuša koja na Barbiku liči,
bila je i ostala inspiracija moja,
spominjem je u svakoj priči,
jer izgubih je k'o rat Troja.
Sam sam kriv što ona ode,
jer joj ljubav davah na rate,
a ona me čuvala k'o malo vode,
ipak ljubav ima zatezne kamate.
Moja Barbika više sa mnom nije,
sa tuđih usana sok ljubavi pije,
a ja pijem piće ostavljenih
i postajem jedan od zaboravljenih.
