U pet do osam
Pokraj radnje gde ti radiš
prolazim skoro svako veče
da te gledam dok je zatvaraš
i žalim što me tvoje srce neće.
Svako veče u pet do osam,
drugovi stari moj put znaju,
ja prolazim i posmatram te
i zamišljam u svom zagrljaju.
Ti ni ne obraćaš pažnju,
za tebe sam samo prolaznik više,
a ne znaš da ti moje srce
stotinu pesama na dan piše.
Svoju ljubav da ti iskažem
mogu u pesmama samo,
jer ti nećeš već jednom
da se jedno drugom damo.
