Zbogom i hvala
Možda se različitosti zaista privlače,
ali, nažalost, očigledno ne mogu da traju,
iako smo imali zajedničke želje i snove,
svako je svojim putem krenuo na kraju.
Ti si se odrekla mene, zatim i ja tebe,
sve se brzo srušilo, postalo je bedno,
kao da se do juče nismo voleli strasno,
sada smo stranci, a bili smo jedno.
Zato što te volim
Zašto si se promenio,
pričo prošlosti moje?
Zašto ti na stolu
alkoholna pića stoje?
Zašto si sreći dozvolio
da pokupi kofere svoje?
Zašto ti se u životu
samo porazi broje?
Ponovni susret
Putevi se naši, opet, spojiše,
jedno drugo ponovo smo sreli,
prepoznah te, a prošlo je mnogo
od vremena kad smo se voleli.
Da li hoćeš na po jedno piće?
Sem razgovora više ti ne tražim.
Ne brini se, nisam se promenio,
još uvek za romantičara važim.
Moja sakura
Da, priznajem, bilo je tako... Hitomebore da,
iako ljudi govore suprotno, koi wa moumoku,
postala si varnica mog uspavanog libida,
onog trena kad sam sebe zapazio u tvom oku.
Tvoj nespretni pokušaj da sakriješ pogled
i osmatraš me diskretno samo krajičkom oka,
bio je inspirator moje želje da upoznam tebe,
a kroz tebe i svu misterioznu lepotu Istoka
Tvojim bih imenom zvezdu nazvao
Ne, ja ti ne bih zvezde sa neba skidao,
samo bih tvojim imenom jednu od njih nazvao,
meni bi ona bila kao Polaris moreplovcima,
u noćima bez tebe, da me vodi nju bih dozivao.
Potištenost me ne bi uzela pod okrilje svoje,
digao bih pogled ka zvezdi toj u vedrim noćima,
imao bih nju kao podsetnik da imam negde i tebe,
kao što Artemida satkanog od zvezda Oriona ima.
Mi nikada nećemo...
Mi se nikada nećemo prošetati Šanzelizeom,
zastajkući pred svakim blještavim izlogom,
jer ti ne možeš odvojiti pogled od cipela;
niti ćemo preko trga Konkord stići do Luvra,
kako bismo se smešili zajedno sa Mona Lizom
i sa njom podelili svoju ljubav i radost;
nećemo posetiti ni staru Crvenu vetrenjaču,
odnosno Mulen ruž i uživati u kan-kanu,
dok me udaraš laktom i vragolasto gledaš,
a niti ćemo ikada na vrhu Ajfelove kule,
probati Croque Monsieur ili Quiche Lorraine,
nećemo ispod Monmartra sa Le mur des je t’aime
čitati kako se kaže "Volim te" na 300 jezika,
a znaš da "Voleti znači haos.. dakle volimo",
“Aimer c’est du désordre… alors aimons”.
Ne, mi nikada nećemo posetiti Pariz!
Ples sa kišom
Da li si i dalje srećna samo kada kiša pada,
dok nehajno šetaš bosa po ulicama punih bara,
prepuštajući se dodirima tople letnje kiše,
čije kapi ti maze telo spuštajući se niz njega?
Da li još lice ka nebu dižeš i usne mu nudiš,
dok rukama grliš kišu strasno plešući sa njom,
pevajući melodiju koja je samo tebi poznata
i na kraju se nakloniš i zahvališ kiši za ples?
Izgleda da se nećemo naći...
Da, odustajem...
Više te neću tražiti...
Više te neću tražiti na keju,
nadajući se da ću te upoznati,
dok hraniš labudove...
Tražiti te neću u uhvaćenom pogledu
devojke pored koje prolazim,
dok postiđeno okreće glavu...
Mitologija naše ljubavi
Kroz lavirint života tvoja me ljubav vodi,
kao Tezeja Arijadnino klupko ka slobodi,
iako poput Frejine ni tvoja ljubav nije čista,
seidrom si me opčinila, iako sam ateista.
Poput Šamaša sam laži na svetlo izneo,
sva tvoja lica Morane uspeti nazreo,
istinom nepoverljivo srce ti osvojio,
da bih tvoje poverenje na kraju pridobio.
